Mediteranska dijeta
Mediteranska ishrana se smatra od strane mnogih nutricionista za ponajbolji način ishrane,
jer dominira riba, testenine, voće, povrće i začini. Ovakav način ishrane blagotvorno deluje
na organizam. Mediteranska ishrana utiče na prevenciju i lečenje lošeg holesterola zbog
unosa ribe, maslinovog ulja, začina i sl. Za mediteransku ishranu su svojstvene i salate, koje
se prave od sezonskog povrća, začinjenog sa maslinovim uljem i začinskim biljem.
Kombinacija mediteranske dijete i umerene fizičke aktivnosti, trebalo bi da telesnu težinu
dovedu na optimum. Kada mislite na dijetu setite se da je važno kakvu hranu jedete, ali da
je bitno i u kojim količinama je jedete. Znači količine umerene, obroci ne suviše obilni.
Dozvoljeno je povremeno popiti 1 dl belog ili crnog vina uz jelo.
Mediteranska dijeta može da se podeli po godišnjim dobima, jer se dosta koristi sezonska hrana. Naravno razne kombinacije su moguće i dozvoljene kada se zna koje su namirnice primarne, ali ovako bi to moglo da izgleda po godišnjim dobima:
Proleće
Doručak – hleb od celog zrna, crne masline, cherry paradajz
Ručak – mešana salata sa maslinovim uljem, kuvani integralni pirinač, ovčiji sir
Večera- kajgana sa mladim lukom, zelena salata sa limunom i maslinovim uljem
Leto
Doručak – breskve, ćabata sa maslinama, mladi kravlji sir
Ručak – supa sa testeninom, punjena paprika pečena u rerni, paradajz salata sa bosiljkom
Večera – pizza sa pečurkama, sirom, kukuruzom, maslinama i paradajzom
Jesen
Doručak – med, groždje, jogurt, hleb od celog zrna
Ručak – pirinač sa pečurkama i začinima, kupus salata
Večera – riba pečena u rerni, salata od mešanog sezonskog povrća, čaša belog vina
Zima
Doručak – cedjeni sok od pomorandže, prepečen tost, mladi sir
Ručak – mešana salata sa maslinovim uljem, riba, morač, kuvani prokelj
Večera – pečena jagnjetina sa krompirom i začinima, zelena salata
jer dominira riba, testenine, voće, povrće i začini. Ovakav način ishrane blagotvorno deluje
na organizam. Mediteranska ishrana utiče na prevenciju i lečenje lošeg holesterola zbog
unosa ribe, maslinovog ulja, začina i sl. Za mediteransku ishranu su svojstvene i salate, koje
se prave od sezonskog povrća, začinjenog sa maslinovim uljem i začinskim biljem.
Kombinacija mediteranske dijete i umerene fizičke aktivnosti, trebalo bi da telesnu težinu
dovedu na optimum. Kada mislite na dijetu setite se da je važno kakvu hranu jedete, ali da
je bitno i u kojim količinama je jedete. Znači količine umerene, obroci ne suviše obilni.
Dozvoljeno je povremeno popiti 1 dl belog ili crnog vina uz jelo.
Mediteranska dijeta može da se podeli po godišnjim dobima, jer se dosta koristi sezonska hrana. Naravno razne kombinacije su moguće i dozvoljene kada se zna koje su namirnice primarne, ali ovako bi to moglo da izgleda po godišnjim dobima:
Proleće
Doručak – hleb od celog zrna, crne masline, cherry paradajz
Ručak – mešana salata sa maslinovim uljem, kuvani integralni pirinač, ovčiji sir
Večera- kajgana sa mladim lukom, zelena salata sa limunom i maslinovim uljem
Leto
Doručak – breskve, ćabata sa maslinama, mladi kravlji sir
Ručak – supa sa testeninom, punjena paprika pečena u rerni, paradajz salata sa bosiljkom
Večera – pizza sa pečurkama, sirom, kukuruzom, maslinama i paradajzom
Jesen
Doručak – med, groždje, jogurt, hleb od celog zrna
Ručak – pirinač sa pečurkama i začinima, kupus salata
Večera – riba pečena u rerni, salata od mešanog sezonskog povrća, čaša belog vina
Zima
Doručak – cedjeni sok od pomorandže, prepečen tost, mladi sir
Ručak – mešana salata sa maslinovim uljem, riba, morač, kuvani prokelj
Večera – pečena jagnjetina sa krompirom i začinima, zelena salata